ЛУЈ ПАСТЕР
Луј Пастер био је микробиолог и хемичар. Експериментално је потврдио да су бактерије изазивачи болести. Пронашао је методу за заштиту намирница познату као пастеризација. Поставио је основе имунологије унапређењем метода вакцинације и проналаском вакцине против беснила. У области стереохемије, открио је појаву асиметрије кристала. Он је запамћен по његовим изузетним напрецима у утврђивању узрока и превенцији болести, и његовим открићима која су спасла многе животе. Он је редуковао смртност од породиљске грознице, и креирао прве вакцине за беснило и антракс. Његова медицинска открића су пружила директну подршку за микробну теорију болести и њену примену у клиничкој медицини. Он је најпознатији широј јавности по изуму технике третирања млека и вина којом се спречава бактеријска контаминација, процес који је у данашње време познат као пастеризација.
|
Назив биологија потиче од грчких речи βιος (живот) и λογος (наука).
Молекуларна биологија, биохемија и молекуларна генетика су великим делом преклапајуће дисциплине које проучавају животне процесе на молекулском и супрамолекулском нивоу. Живот на нивоу појединачних ћелија проучава цитологија. Анатомија, хистологија и физиологија проучавају грађу и функцију организама на нивоу ткива, органа и органских система.
|
|
METODI IZUCAVANJA BIOLOGIJE
За више информација погледајте: ЕкспериментЕкспериментални (индуктивни) метод Франсиса Бејкона може се посматрати као својеврстан увод у савремени научни метод. Увођење експеримента у биологију омогућило је одређивање узрока одређеним појавама у живом свету, као и одређеним реакцијама живих организама на промене у животној средини. Први Бејконов следбеник био је лекар Томас Браун, који је оповргао многа дотадашња схватања о природи.
|
Описивање (дескрипција) је најстарији и основни метод за научно откривање природе. Описне методе могу бити непосредне (директне) и посредне (индиректне). Непосредно посматрање подразумева да биолог својим чулима проучава објекат или догађај – опис обухвата информације које су директно установљене. Иако даје јасне податке, овај метод може бити подложан субјективности, услед индивидуалних разлика међу истраживачима у осетљивости чула. Посредне методе су оне које помажу истраживачу да детаљније установи (посматра) и опише објекат или догађај – микроскопирање, бојење, ултразвук, рендген. Субјективност истраживача је минимизирана, а тачност добијених података ограничена границом грешке методе.